Geometrija kao nauka 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19

Sadržaj:
1. Rađanje nauke…………………………………………………… 3 2. Nove geometrije…………………………………………………… 4 3. Suština moderne aksiomatske geometrije ……………………….... 4 4. Geometrijske figure ……………………………………………….. 5 5. Osobine geometrijskih figura i geometrijske transformacije ……. 6 6. Definicija geometrije ……………………………………………… 17
1. Rađanje nauke.
Geometrija je postala iz prakticnih, zivotnih potreba coveka. Usled tih potreba on je, u davnoj proslosti, poceo da uocava izvesne osobine predmeta kojima se sluzio i izvesne pojave koje su povoljno ili nepovoljno uticale na njega. Sto se iz tih uocavanja razvila i izgradila nauka, traba zahvaliti:
permanentnoj teznji covekovoj da vlada materijalnim svetom oko sebe, da ga menja i adaptira svojim potrebama ;
cinjenici da se mnogo puta ponovljeno dejstvo, isto ili analogno, materijalnog sveta odrazava u svesti kao nuznost
Ta teznja i ta cinjenica uslovile su, u toku mnogo hiljada godina, pojavu i razvoj: svesti,psiholoskih i logickih procesa, intelektualnih funkcija. Usled toga formirale su se, pored ostalih, prvi geometrijski pojmovi i uocile su se prve geometrijske cinjenice.
Najstariji izvorni spisi u kojima se pominju istraživanja u geometriji, potiču iz IV v.p.n.e., a nalaze se u delima Platona i Aristotela.
Ali, sa razvijanjem drustva, zivotne potrebe rastu neprekidno. To uslovljava i neprekidno intelektualnih sposobnosti i umnozavanje,nagomilavanje geometrijskih pojmova i geometrijskih cinjenica. I tako nastaje potreba za njihovim sredjivanjem, sistematizovanjem, iz cega se neposredno radja nauka. Jer se, bas u vezi sa sistematizovanjem, pojavljuju tri nove, ali za pojavu i razvoj naucnog misljenja presudne, teznje covekove:
da uopstava,
da iz jednih cinjenica izvodi, logickim rasudjivanjem, druge, i
da i bez neposredne materijalne potrebe trazi i pronalazi nove cinjenice i zakonitosti materijalnog sveta.
Kao prvog coveka, koji je ostavio tragove ne samo o tim naucnim teznjama nego i o sigurnim naucnim rezultatima, istorija pominje Talesa ( VI vek pre nove ere ). Zatim dolaze Pitagora i njegova skola ( koja se proteze na V i IV vek ), pa Aleksandrijska skola ( III vek pre nase ere ). Hipokrat je, prema komentatoru Proklu ( 412-486.nase ere ), prvi napisao knjigu geometrijskih znanja, ali prvi i pravi naucni traktat geometrije dao je ( oko 300. pre nase ere ) Euklid, jedan od trojice velikana grcke nauke. On je u 13 knjiga svojih cuvenih Elemenata definisao geometrijske pojmove, uveo prvobitne geometrijske cinjenice ( aksiome i postulate ), formulisao i dokazao sve ostale, tada poznate, cinjenice ( teoreme ), dakle rigorozno sproveo deduktivnu metodu dokazivanja geometrijskih istina.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]